„Дан за здравље“ Европска недеља превенције рака грлића материце (22. – 28. јануар 2017. године)

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 22-28. јануара 2017. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.

„Дан за здравље“ је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице, да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје „дан за здравље“, када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. Сваке године се у нашој земљи у просеку региструју 1.244 новооболеле жене од рака грлића материце, док 482 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Рак грлића материце се најчешће јавља код жена између 35. и 50. године живота. У нашој земљи рак грлића материце је по учесталости обољевања други, а по учесталости умирања четврти малигни тумор међу женама.

Највећи проблем представља чињеница да се жене јављају на преглед гинекологу врло касно, у такозваној инвазивној фази када је лечење тешко, прогноза неизвесна, а исход болести често смртни.

Ако се открије у раној фази, рак грлића материце је болест која се може спречити. Редовни прегледи код изабраног гинеколога, програм вакцинације против ХПВ инфекције и спровођење програма организованог скрининга, имају највећи значај у превенцији ове болести. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце..

Фактори ризика за настајање болести су гениталне инфекције Хуманим папилома вирусима ХПВ, пушење, имуносупресија (ослабљен имуни систем), сексуалне навике (рано ступање у сексуалне односе, велики број сексуалних партнера, велики број порођаја и побачаја), начин живота и лоши социо- економски услови, наследни генетски фактори.ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.

Почетни и премалигни стадијум болести не дају никакве симптоме који би могли да укажу да се у организму нешто дешава. Тек када се болест у потпуности развије, могући су следећи симптоми: бол у стомаку, крварење после полног односа, упоран сукрвичав вагинални секрет. С обзиром да се рак грлића материце веома споро развија, једини начин да се ова болест открије у раној фази развојајесте редовни гинеколошки преглед и узимање Папаниколау бриса.

У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.