Светски дан срца 29. септембар 2016. године – „Оснажите свој живот”

У Србији 2013. године је сваки једанаести становник изјавио да досољава храну пре него што је проба  (9,1%).

Најмање два пута недељно рибу је на менију имало 12,5% становништва Србије.

Воће свакодневно је конзумирало 45,6% становника Србије.

Светски дан срца 2016. године усмерен је на ширење порука које се односе на то шта људи могу да ураде да побољшају здравље свог срца. Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног притиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.
Болести срца и крвних судова су светски убица број један. Сваке године, оне су одговорне за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године број умрлих порашће на 23 милиона. Mноге кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.
Од болести срца и крвних судова током 2014. године у Србији је умрло 53.993 особа. Са учешћем од 53,3% у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова су водећи узрок умирања у Србији. Међу њима је  најзначајнији  акутни коронарни синдром  кога чине: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром чинио је 54% свих смртних исхода од исхемијских болести срца током 2014. годинe у Србији. Ова дијагноза евидентирана је код 20.774 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код  98,7%, а нестабилна ангина пекторис код 1,3% оболелих.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:

Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Пушење, уз истовремену употребу оралних контрацептивних средстава, повећава ризик за појаву инфаркта за 20 пута.

Према истраживању  из 2013. године више од половине становништва је пушило некада током свог  живота (51,8%). Већина становника који су некада током свог живота пушили су били свакодневни пушачи (81,7%). Распрострањеност пушења у популацији узраста 15 и више година износи 34,7%. Највећи проценат пушача је у старосној групи 35–44 године и износи  47%, а најмањи у старосној групи 75–84 (9,1%) и међу старијима од 85 година (4%).

Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута.

У Србији је у 2013. години навику да свакодневно доручкује имало 78,1% становника Србије. Свакодневни доручак је у најмањем проценту заступљен код становника Војводине (69,3%).

Бар једну шољу млека и /или млечних производа свакодневно је конзумирало 51,7% становника.

У исхрани се и даље претежно користи бели хлеб (60,1%), и то најчешће у Шумадији и  Западној Србији (70,5%), чешће га користе особе мушког пола и становништво са основним и нижим нивоом образовања. Интегралне врсте хлеба, у 2013. години  је конзумирало свега 8,2% становника. Чешће су то  чиниле жене, испитаници из градских насеља,  вишег и високог нивоа образовања.

Коришћење животињских масти за припремање оброка смањено је у 2013. го дини (25,9%) у односу на 2006. годину (33,6%).

Поврће је у 2013. години свакодневно конзумирало 57,1% становника Србије.
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.

У 2013. години 43,6% становника у Србији је у току свог рада седело или стајало и то значајно више у Београду (61,2%) у односу на Шумадију и Западну Србију (36,4%), односно Јужну и Источну Србију (37,2%).  Жене су значајно чешће него мушкарци током обављања посла време проводиле седећи или стојећи (48,3% према 38,7%). Становници Србије у просеку седе 5 сати дневно, највише особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са вишим и високим образовањем (5,8сати).

Препоручених 30 минута у ходању су чешће проводили мушкарци (54,9%) у односу на жене (45,8%). Фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бавило се 8,8% становника Србије,  (мушкараца 12,1%  и  жена 5,7%).

Срчани и мождани удар се могу спречити: готово 80% превремене смртности и више од 50% оболевања од срчаног и можданог удара може да се спречи правилном исхраном, редовном физичком активношћу и престанком пушења.
Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.
Знаци и симптоми срчаног удара:
1. Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
2. Отежано дисање праћено кратким дахом
3. Малаксалост, мука, повраћање
4. Узнемиреност
Знаци и симптоми можданог удара:
1. Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
2. Конфузија (особа не зна где се налази), отежани или неразговетни говор
3. Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
4. Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
5. Јака главобоља, без претходног узрока
6. Несвестица или потпуни губитак свести.

Ове године у оквиру обележавања Светског дана  срца, апелује се на људе да се упознају са својим ризиком за настанак болести срца и крвних судова. Када појединац сазна своје мере: измери телесну тежину, висину крвног притиска, висину шећера и холестерола, више ће се бринути о здрављу свог срца.

Светска федерација за срце
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље. Ова организација  броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља, усмеравајући активности  за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.